Zašto pucaju karbonski štapovi?

Prelep dan, pripremljena kvalitetna ribolovačka oprema – uzbuđenje u vazduhu! Prijatna vožnja do udaljenog mesta za ribolov koje samo vi znate, nagoveštava da će dan biti za pamćenje!

Na terenu ste. Prvi zabačaj i nakon nekoliko sekundi snažan udarac. Igra počinje! Uzvodno, nizvodno, sa jedne pa sa druge strane čamca, borba koja zna da potraje i duže od pola sata.

Uživate u događaju, kako vi, tako i publika sa obale i okolnih čamaca. Riba se podigla sa dna, prilazi čamcu i svi iščekuju da vide trofejni ulov.

A onda… neprijatan zvuk poremeti rečnu tišinu… Dogodilo se ono što niste očekivali: štap je pukao 30ak centimetara od vrha i prerezao strunu!

Naravno da ćete sebi dati malo oduška u vidu glasnog spominjanja i „prozivanja“ loše sreće, proizvođača štapa, nevaljale ribe koja nije sama ušla u meredov… u stvari koristićete tipični arsenal balkanskih reči za ispoljavanje frustracije.

Verovatno vam je ova priča poznata – bilo da ste je čuli od drugih ljubitelja pecanja ili, na vašu žalost, doživeli. U svakom slučaju, trofej je otplivao dalje, a vama je ostalo da analizirate u čemu je bila greška.

Obično prva sumnja padne na kvalitet štapa, ali kada se malo dublje uđe u analizu cele situacije –  najčešće se ispostavi da sve što se desilo nema nikakve veze sa opremom, prodavcem ili proizvođačem.

Ruku na srce, dešavalo se, ali su situacije veoma retke da je u pitanju loša serija opreme, da veći broj štapova pukne na istom mestu i tada se greška može staviti na teret proizvodnje.

U najvećem broju slučajeva, hteli mi to da priznamo ili ne, greška je u našem (ne)znanju osobina karbonskih štapova!

Karbonski štapovi – novi doživljaj ribolova

Razvoj karbonskih štapova je napravio pravu revoluciju u ribolovu.

Doneo je direktnost, preciznost, krutost, smanjenu težinu i prelep dizajn. Uz ove karakteristike morali su da se pojave i neki problemi.

Prvi od njih je transport i odlaganje štapova. Stari štapovi su mogli da trpe svakakve udarce i padanja ali kod karbona nije tako.

Nevidljiva oštećenja mogu da prouzrokuju lom na neočekivanim mestima čak i mesecima nakon što je oštećenje nastalo.

Često se pri odlasku na višednevni ribolov sa obale ili čamca iz kuće ponese sve sem fiksnog telefona – pa kola budu puna do plafona.

U tim situacijama može doći do oštećenja koje će prouzrokovati lom štapa na neočekivanom mestu. Da bi se ovakav scenario izbegao, preporučuje se transport u futrolama adekvatne veličine.

Slična vrsta problema se javlja u ribolovu sa čamca.

Kada prilikom dubinskog ribolova štap naslanjamo na rub čamca a kod varaličarskog tokom pauze ili promene, štap spuštamo na isti način.

Tada je i najmanji pritisak ili ispuštanje na ivicu dovoljan da se dogodi oštećenje koje karbon ne može da izdrži.

Rešenje za ovaj problem su držači štapova koji se mogu podeliti u dve vrste:

  1. Pasivni, transportni držači u koje se štap odlaže kada se ne koristi ili dok je čamac u pokretu i
  2. aktivni koji drže štap tokom dubinskog ribolova.

Karbonski štapovi i vertikalno opterećenje

Proizvođači kao najčešći razlog pucanja štapova navode vertikalno opterećenje (high-sticking).

Čest primer je korišćenje preteške olovne glave pri varaličarenju. Varalica tone prebrzo, a ribolovac korekciju vrši podizanjem štapa ka nebu.

Iz takvog položaja često he teško vratiti se u pravilan položaj, pa se kontra završava štapom iza glave i neretko pucanjem.

Sličan, nepravilan, položaj se dešava pri ubacivanju ribe zakačene na udicu štapom u čamac i prihvatanje rukom.

Tu je još jedan manevar koban za karbonske štapove a to je hvatanje štapa pod opterećenjem za srednji i gornji deo. Pri ovome se obično gubi kontrola i štap gotovo sigurno lomi.

Kako bi se ovakav scenario izbegao, preporučeni ugao koji formiraju štap i struna/najlon je između 45 i 60 stepeni kao i upotreba meredova adekvatne dužine kako bi se riba prihvatila dalje od dužine štapa.

Mix opreme

Činjenica od koje se ne može pobeći je da svaki ribolovac u svojoj ciljanoj klasi opreme pokušava da uštedi što više novca a da u isto vreme kupi što kvalitetniju opremu.

Tu nastaje problem kompatibilnosti štapa, mašinice i strune ili najlona.

Kako bi se postigao maksimalan uspeh i uživanje u ribolovu, neophodna je harmonija opreme.

Neretko se na lagane štapove namenjene malim akcijama stavlja debela struna ili najlon što za sobom povlači veću mašinicu.

Cilj je gubljenje manjeg broja udica, hranilica, varalica i manja mogućnost kidanja.

Ovakva odluka može rezultovati nepovratnim lomom štapa jer se na njega vrši veći pritisak od predviđanog a da pritom dril velike mašinice ne odradi svoj posao niti struna pukne.

Polomljeni karbonski štapovi znaju da „govore“

Vrste preloma govore o načinu na koji je štap polomljen.

Najčešći prelom je prelom vršnog dela. Ukoliko štap pukne u prvih 40cm vrha sa sigurnošću se može reći da je za to kriv nepravilan položaj ili hvatanje rukom za blank pri opterećenju.

Preopterećen štap puca na dva ili više mesta i tako se pored izgleda preloma lako može razlikovati od pucanja usled oštećenja.

Kod prethodna dva primera, gde mesto pucanja izgleda kao odsečeno, kod preloma usled oštećenja štap se prelama na jednom mestu a karbon se najčešće razlistava.

. . .

Nadam se da sam vam bar malo pomogao u razumevanju rukovanja karbonskim štapom i da vam trofejni primerci neće odlaziti u sećanje već u meredov!

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Validacija *