9 izuma koji su promenili ribolov: od tkačkog razboja do sonara iz filma „Ajkula"

9 izuma koji su promenili ribolov: od tkačkog razboja do sonara iz filma „Ajkula"

Svaki put kada zabacite, u ruci držite sto dvadeset godina tuđih ideja. Mašinicu je smislio vlasnik tekstilne fabrike gledajući razboj. Prvi vobler je napravljen od plute i staniola sa čokolade. Najslavniji šaranski sistem dobio je ime po pravoj ljudskoj kosi, a sonar je smislio pilot koji je iz aviona video jata riba. Iza skoro svakog komada opreme koji danas prodajemo stoji jedna dobra priča. Evo devet njih, redom kojim su se desile.

1. Stacionarna mašinica (1905): ideja sa tkačkog razboja

Početkom 20. veka u Engleskoj se pecalo na kalemove koji se okreću, i svaki jači zabačaj završavao se „bradom" od strune. Rešenje nije došlo od ribolovca iz radnje, nego od Holdena Ilingvorta, tekstilnog fabrikanta iz Bredforda. Po predanju, on je po ko zna koji put gledao čunak na svom razboju, kako konac klizi sa kalema koji stoji u mestu, i shvatio da se tako može zabacivati i struna.

Ilingvort je 1905. godine patentirao prvu mašinicu kod koje špulna stoji i gleda ka vrhu štapa, a struna sama silazi sa nje pri zabačaju. Model Illingworth No. 2 iz 1910. već je imao oblik koji danas svi znamo. Ostalo je bilo pitanje usavršavanja: firma Hardy je 1932. patentirala pun drilo, a francuski Mitchell 300 iz 1948. godine postao je možda najpoznatija mašinica 20. veka. Njome je Dik Voker 1952. ulovio čuvenog britanskog rekordnog šarana od 44 funte.

Konac koji klizi sa kalema na razboju dao je Ilingvortu ideju za stacionarnu mašinicu. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas: svaka mašinica sa prednjim drilom koju uzmete u ruke direktni je potomak Ilingvortovog razboja. Razlika je u ležajevima, kočnici i materijalima, o čemu smo pisali u vodiču Jeftine a dobre mašinice za pecanje.

2. Vobler (1936): pluta, staniol i stari filmovi

Tridesetih godina, u vreme velike krize, finski ribar Lauri Rapala je zimi sekao šumu, a leti pecao da prehrani porodicu. Na jezeru Pejene je primetio da grabljivice iz jata sitne ribe uvek izaberu onu koja se čudno koprca, ranjenu. Rešio je da napravi mamac koji pliva baš tako.

Prvi uspešan vobler izrezao je 1936. godine od plute, običnim obućarskim nožem i šmirglom. Spolja ga je obložio staniolom od čokolade, a pošto nije imao para za lak, prevukao ga je rastopljenim fotografskim negativima. Vezao je strunu za palac i vukao mamac za čamcem. Njegovi sinovi su kasnije pričali da je umeo da donese i po 270 kilograma štuke i grgeča dnevno. Taj mamac je predak današnjeg Original Floatera, a Rapala i danas svaki vobler sa lopaticom testira u bazenu pre pakovanja.

Pluta, nož i staniol od čokolade: tako je 1936. nastao prvi vobler. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas: kada birate vobler, ne birate samo boju, nego pokret. Princip „ranjene ribe" važi i za smuđa na Dunavu isto kao za štuku u Finskoj.

3. Najlon (1939): zašto i danas kažemo „najlon"

Pre Drugog svetskog rata pecalo se na svilu, pamuk i pletene strune. Onda je hemijska kompanija DuPont 1938. obznanila da je izmislila najlon, prvo sintetičko vlakno na svetu. Najlon je proslavile ženske čarape, ali već 1939. DuPont je počeo da ga prodaje i kao ribolovačku strunu.

Početak nije bio slavan. Prvi najlon bio je tvrd kao žica i teško se zabacivao, pa su ribolovci još dvadesetak godina radije koristili pletene strune od dakrona. Preokret je došao 1959. godine sa strunom Stren, koja je bila tanja i mekša i radila je sa novim stacionarnim mašinicama. Od tada je monofil postao standard, toliko da u našem jeziku reč „najlon" znači prosto ribolovačka struna.

Najlon je 1971. dobio ozbiljnog rođaka. Japanska kompanija Kureha lansirala je Seaguar, prvu strunu od fluorokarbona. Njen indeks prelamanja svetlosti je veoma blizak vodi, pa je riba teško vidi, a pritom tone brže i manje se rasteže od najlona.

Najlon su prvo proslavile ženske čarape, a tek onda ribolovačka struna. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas:najlon je i dalje najbolji izbor kad vam treba rastezljivost i cena, a fluorokarbon kad je voda bistra i riba oprezna.

4. Hranilica (1948): patent koji je dobio takmičenje

Ideja da se hrana i udica spuste na isto mesto je stara, ali prvi zabeleženi patent ima tačan datum. Dvojica Engleza, Maslen i Vajls, 20. avgusta 1948. patentirali su perforiranu cev od celuloida, otežanu olovnom trakom, koja se puni primamom i stoji iza mamca. Već u avgustu 1949. klub u kom je bio jedan od njih pobedio je na takmičenju sa 22 ulovljene ribe protiv 15, a novine su pobedu pripisale upravo preciznom hranjenju iz ovih „hranilica".

Feeder je posle dobio i svoj štap. Kiver tip, tanki signalni vrh koji danas ima svaki feeder štap, smislio je Ron Pinder iz Njuarka 1966. godine. Sredinom osamdesetih Mik Em i Ken Stejton napravili su žičani okvir oko kog se pakovala primama. Po njihovim prezimenima nazvan je Emstat, a iz njega se razvio današnji method feeder.

Šta to znači danas: feeder je u Srbiji verovatno najpopularnija tehnika na takmičenjima, a sve je počelo od jedne probušene cevi. Ako tek ulazite u priču, pogledajte naš tekst Kompletna oprema za feeder do 20.000 i do 50.000 dinara i ponudu hranilica.

5. Sonar (1959): pilot, jezero i „mala zelena kutija"

Darel Lorens je pedesetih godina leteo kao pilot iznad jezera u Oklahomi. Voda je bila bistra, i iz vazduha je jasno video jata riba. Zapitao se da li bi sonar, koji je vojska razvila za lov na podmornice, mogao da služi i pecarošima. Sa ocem Karlom i bratom Arlenom osnovao je 1957. firmu Lowrance.

Njihov uređaj Fish Lo-K-Tor izašao je na tržište 1959. godine. Ribolovci su ga prozvali „mala zelena kutija". Umesto ekrana imao je rotirajuće neonsko svetlo koje bi zatreperilo kada impuls udari u dno ili u ribu. Između 1959. i 1984. proizvedeno je preko milion komada. Uređaj je dobio i filmsku ulogu: Lowrance navodi da se njihovi rani sonari pojavljuju u filmu „Ajkula".

Jata riba viđena iz aviona dala su Darelu Lorensu ideju za prvi ribolovni sonar. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas: današnji sonari pokazuju ribu uživo, ispred i ispod čamca. O tehnologijama i modelima pisali smo u tekstu Popularne tehnologije za ribolovne sonare u 2026., a ceo izbor je u kategoriji sonari.

6. Boila (1972): šaran na dijeti od mleka

Šaranaši šezdesetih su pecali na paste. Riba ih je volela, ali pasta je brzo spadala sa udice, a pre šarana su je načinjale sitne ribe. Britanac Fred Vilton je imao dve ideje. Prva: da se pasta sa jajima kratko prokuva, pa dobije tvrdu koru koju bela riba ne može da načne. Druga, važnija: da mamac bude potpun obrok, bogat mlečnim proteinima, jer će šaran vremenom birati hranu koja mu najviše prija.

Tu teoriju, poznatu kao HNV (visoka hranljiva vrednost), Vilton je objavio 1972. u časopisu britanske grupe za proučavanje šarana. Prve gotove boile u prodavnicama pojavile su se tek 1983, kod firme Richworth. Danas je boila toliko sinonim za šaranski ribolov da se retko ko seti da je nekad morala da se kuva kod kuće.

Pasta prokuvana u loncu: tako su nastale prve boile, mnogo pre nego što su stigle u prodavnice. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas:boile, dipovi i arome su danas cela industrija, a sve je krenulo od jednog čoveka i lonca vode.

7. Dlaka (kraj sedamdesetih): šaranski sistem napravljen od prave kose

Ovo je izum za koji mnogi kažu da je najviše povećao ulov u istoriji ribolova. Krajem sedamdesetih, dvojicu engleskih šaranaša, Lenija Midltona i Kevina Madoksa, izluđivali su takozvani „trzaji". Šaran bi uzeo mamac, osetio udicu u njemu i odmah ga ispljunuo, a na štapu bi ostao samo kratak trzaj.

Počeli su da posmatraju šarane u akvarijumu. Primetili su da riba mirno usisa mamac koji visi slobodno, a beži od onog u kom oseti udicu. Onda su probali nešto novo: kukuruz su privezali za krivinu udice tankom vlasi prave ljudske kose. Šaran je usisao mamac zajedno sa udicom i više nije uspevao da ih izbaci. Izvori se, doduše, ne slažu oko toga čija je to kosa bila. Po jednima je kosa supruge Midltona, jer je njegova bila previše kovrdžava, a po drugima kosa tadašnje supruge Kevina Madoksa. Ime je u svakom slučaju ostalo: hair rig, kod nas jednostavno dlaka.

Njih dvojica su sistem neko vreme čuvali kao tajnu. Za dlaku se u široj javnosti saznalo početkom osamdesetih, a „trzaji" su se pretvorili u pune odmotaje.

Posmatranje šarana u akvarijumu dovelo je do sistema koji je promenio šaranski ribolov. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas: svaki šaranski predvez i svaka igla za boile postoje zbog ovog eksperimenta sa kosom.

8. Elektronski signalizator (početak osamdesetih): kad štap počne da peva

Pre elektronike, ribolovci su gledali u vrh štapa, u parče testa okačeno o strunu ili u zvonce. Noću je to značilo spavati sa jednim okom otvorenim. Prvi električni signalizatori bili su jednostavni: struna je prolazila između dva kontakta i zatvarala strujno kolo.

Pravi skok napravio je Optonic, koji je početkom osamdesetih proizvodila firma Dellareed iz Remzgejta. U njemu je struna okretala točkić sa lopaticom, a lopatica je prekidala infracrveni zrak i uključivala zvuk. Kasnije je Del Romang, osnivač firme Delkim, smislio signalizator koji oseća vibracije strune. Ideju je, kako se priča, dobio gledajući iglu gramofona kako prelazi preko ploče. Posle nekoliko godina razvoja taj sistem je bio gotov 1992. godine.

Od igle gramofona do signalizatora na rod podu, zvuka koji svaki šaranaš prepoznaje u snu. Ilustracija: Plovak Plus.

Šta to znači danas: pogledajte ponudu signalizatora i swingera. Svi rade na principima iz ove priče.

9. Baitrunner (1985): šaran uzima, mašinica pušta

Do sredine osamdesetih, šaranaši su ostavljali otvoren drilo ili mašinicu na „rikverc", da šaran pri uzimanju ne bi povukao štap u vodu. Kod udarca je sve moralo da se prebaci u sekundi, i mnogo riba je tu izgubljeno.

Japanski Shimano je 1985. izbacio mašinicu Baitrunner, sa drugom, slobodnom kočnicom pozadi. Šaran može da vuče strunu bez otpora, a čim ribolovac okrene ručicu, uključuje se prava kočnica. Kada je Baitrunner 1987. stigao u britanske prodavnice, šaranaši su u prvih trideset dana naručili hiljade komada. Shimano je u trideset godina izbacio oko 150 modela, a ime je toliko zaštićeno da ostali proizvođači moraju da pišu „free spool".

Šta to znači danas:šaranske mašinice sa baitrunnerom danas prave svi veliki proizvođači, od Daiwa i Shimano do Carp Pro.

Šta im je svima zajedničko

Kad se ovih devet priča poređa jednu do druge, vidi se isti obrazac. Najbolje ideje nisu došle iz laboratorija, nego od ljudi koji su pažljivo gledali. Ilingvort je gledao razboj, Rapala ranjenu ribu, Lorens jato iz aviona, a Midlton i Madoks šarana u akvarijumu. Svi su primetili problem koji su drugi prihvatali kao normalan i probali nešto što niko pre njih nije.

Zato sledeći put kada vas na vodi nešto nervira, zapišite to. Možda je sledeći veliki izum upravo tu.

Zaključak

Oprema koju danas uzimamo zdravo za gotovo, od najlona do signalizatora, mlađa je nego što mislimo. Sistem sa dlakom ima manje od pola veka, baitrunner je vršnjak mnogih naših kupaca, a prvi sonar je izgledao kao kutija za alat sa lampicom. Svaki od ovih izuma nastao je iz iste stvari koja i vas vodi na vodu: želje da se uhvati još jedna riba.

Ako želite da vidite kako izgleda najnovija generacija ovih izuma, ili vam treba savet šta od svega ovoga zaista treba vama, svratite kod nas u Pančevo, u ulicu Svetozara Miletića 61a. Možete nas pozvati i na 066/352-414 i 013/352-414 ili pisati na plovakplus@gmail.com. Bistro!

Često postavljana pitanja

Ko je izmislio stacionarnu mašinicu za pecanje?

Holden Ilingvort, engleski tekstilni fabrikant iz Bredforda, patentirao je prvu stacionarnu mašinicu 1905. godine. Najpoznatija rana stacionarka je francuski Mitchell 300 iz 1948.

Ko je izmislio šaranski sistem sa dlakom?

Englezi Leni Midlton i Kevin Madoks, krajem sedamdesetih godina. U prvim probama su mamac vezivali pravom ljudskom kosom, po čemu je sistem dobio ime hair rig.

Kada je nastala prva boila?

Fred Vilton je teoriju o kuvanim mamcima visoke hranljive vrednosti objavio 1972. godine. Prve gotove boile u prodavnicama pojavile su se 1983.

Od kada postoji najlonska struna?

DuPont je najlonsku strunu počeo da prodaje 1939. godine, ali je postala popularna tek 1959, sa mekšom strunom Stren. Prvi fluorokarbon, japanski Seaguar, pojavio se 1971.

Ko je napravio prvi vobler?

Moderan plutajući vobler napravio je finski ribar Lauri Rapala 1936. godine, od plute, staniola sa čokolade i rastopljenih fotografskih negativa.

Kada je izmišljen ribolovni sonar?

Prvi sonar za rekreativni ribolov bio je Lowrance Fish Lo-K-Tor, poznat kao „mala zelena kutija", na tržištu od 1959. godine. Japanska firma Furuno je još 1948. napravila sonar za profesionalne ribarske brodove.

Kada je Shimano izbacio Baitrunner?

Shimano je Baitrunner lansirao 1985. godine, a u Velikoj Britaniji je postao hit 1987, kada su šaranaši za mesec dana naručili hiljade komada.

Izvori

Canal & River Trust, Angling histories: The fixed spool reel i The swim feeder; Encyclopaedia Britannica, Holden Illingworth; The Fishing Museum Online, A brief history of the reel; Rapala, History; IGFA, History: Lauri Rapala; Wikipedia, Lauri Rapala, Monofilament fishing line, Hair rig i Fishfinder; Kureha, Seaguar; Angling Times, The inventions that transformed angling i The history of your favourite fishing baits; Lowrance, About Lowrance i 60 Years of Lowrance; Bass Fishing Hall of Fame, Darrell Lowrance; Chesapeake Bay Magazine, Fish Finder Electronics Pioneer Dies at 80; Carp Fishing Hall of Fame, Inductees; American Carp Society, UK Carp History i Reels; Carpology, Who invented what items of tackle?, The history of the bite alarm i 30 years of the Shimano Baitrunner; The Retro Angler, Bite Alarms; Shimano, 100 Products History; Questbaits, Boilie is a rather inadequate word.