Ribe kojih više nema: šta se nekad lovilo u Dunavu i Savi

Ribe kojih više nema: šta se nekad lovilo u Dunavu i Savi, a danas je gotovo zaboravljeno

Ko je odrastao pored Dunava, bar jednom je čuo priču od dede ili nekog starog alasa: o ribi dužoj od čamca, o kavijaru koji se iz Kladova slao u Pariz, o ulovima koji su se merili tonama. Ispostavlja se da su tačne, i da za neke postoje i fotografije. Deo tih riba iz naših reka je nestao u potpunosti, a deo živi samo na jednom kratkom parčetu Dunava, ispod brane Đerdap 2. Ovo je pokušaj da se, na osnovu onoga što je zaista zapisano i snimljeno, sastavi priča o njima.

Moruna od 135 kilograma uhvaćena kod Beograda oko 1910. godine. Za glavu je drži matematičar i akademik Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas. Foto: ljubaznošću Olge Sabo, izvor Miodrag Zupanc, preuzeto sa ravnoplov.rs.

Kada je Dunav bio riblja fabrika

Da bi se razumelo šta je nestalo, prvo treba znati koliko je toga bilo. Prema podacima profesora Plančića, još u 19. veku se na deonici Dunava od Pančeva do Mohača godišnje lovilo oko 22 miliona kilograma ribe. Trećina tog ulova otpadala je na okolinu Apatina, gde su bili najbogatiji ribarski reviri i najviše ribara.

Ono što je Dunav činilo tako bogatim nisu bile samo njegove vode, nego ritovi i močvare oko njega. To su bila prirodna mrestilišta. Kada su u drugoj polovini 19. veka počeli da se dižu odbrambeni nasipi, plavne površine su se smanjivale, a Dunav je sto godina polako sabijan među bentove. Nestao je Veliki rit između Apatina i Sonte, nestale su močvare do Bogojeva. Sa njima je nestao i deo ribe, mnogo pre nego što je iko pomislio na hidroelektrane.

Sličnu sudbinu su doživeli beogradski alasi. Zajednica koja je 150 godina ribarila na ušću Save u Dunav, koja je imala svoju Ribarsku zadrugu i čije su najuglednije članove zvali na dvorske slave, raspala se posle Drugog svetskog rata. U reku je u isto vreme stigla teška industrija, pa su iz beogradskih voda potpuno nestale neke vrste riba, rakova i školjki koje traže čistu vodu kakva je bila pre rata. Ta priča je detaljno ispričana na izložbi Dunavski alasi u Muzeju istorije Srbije 2014. godine.

Moruna: dunavski kit

Ako jedna riba treba da bude simbol onoga što smo izgubili, to je moruna (Huso huso). Najkrupnija riba celog dunavskog sliva, koja može da naraste preko šest metara i da doživi sto godina. Dolazila je iz Crnog mora uzvodno da se mresti. Ne samo Dunavom: veliki primerci su lovljeni i u Savi, sve do Zagreba, i u Dravi. Uzvodno je išla do iznad Budimpešte, a ruska jesetra je stizala čak iznad Beča.

Moruna na ilustraciji iz knjige Luiđija Ferdinanda Marsiljija o Dunavu, objavljene 1726. godine. Preuzeto sa ravnoplov.rs.

Koliko su bile velike, najbolje govori zapis putopisca Fridriha Vilhelma fon Taubea, koji je 1777. godine opisao Slavoniju i Srem. Taube piše da su u Dunavu hvatane morune teške 1.400 kilograma, u kojima je pronalaženo i po 400 kilograma ikre. Stanovništvo Srema i Novog Sada je tada znalo da pravi kavijar od te ikre, i zvalo ga, zanimljivo, ajvar. Meso je peklo i poredilo ga sa teletinom, a od ribljeg mehura se pravio lepak, čuvena riblja klija.

Podaci o najvećim primercima su oskudni, ali ono što je zapisano zvuči neverovatno. Kod Zemuna je 1793. godine ulovljena moruna od 700 kilograma. Na Đerdapu su lovljene morune od po 500 kilograma. U sremskom selu Susek je još sredinom 20. veka izvučena moruna od 400 kilograma, koja se zaglavila između šlepova za prevoz žita. Na deonici od Rama do Golupca najveći zabeleženi primerak ulovljen je u selu Ostrvo i bio je težak 410 kilograma.

Moruna je bila toliko velika da je ušla i u legende: stanovnici oko Lepenskog Vira imali su predanje o belugi, džinovskoj moruni koja izranja iz dubina i napada ljude.

Moruna teška 393 kilograma i duga 480 centimetara, ulovljena 1943. godine kod sela Vrav na bugarskoj obali Dunava, preko puta ušća Timoka. Foto: BTA, preuzeto sa debati.bg.

Fotografija iznad je jedna od retkih na kojoj se vidi kako je to zaista izgledalo. Snimljena je 1943. godine u selu Vrav, na bugarskoj obali Dunava, tačno preko puta ušća Timoka, dakle na vodi koju i danas dele Srbija i Bugarska. Ribar Ivan Nikolov je tog prolećnog jutra na sred reke izvukao morunu tešku 393 kilograma i dugu gotovo pet metara. Ribu su volovskim kolima odvezli u selo, skupilo se malo i veliko, a mesni sveštenik Spas Udrev je blagoslovio ulov i slikao se sa ribarima. Original fotografije njegovi naslednici čuvaju do danas, a bugarski etnografi je vode kao najveću ribu ikada zabeleženu u Dunavu. Prema kazivanju starih ribara iz Vrava, iz velikih moruna vađeno je i po 70 kilograma ikre.

Kako se lovila

Prema knjizi Tomislava Šimunovića Apatinski alasi, sačuvani su zapisi iz 1838. godine o tome kako su alasi iz Sonte i Apatina išli na morunu oko ušća Drave dva puta godišnje, u martu i aprilu i od septembra do novembra. Lovili su je nepokretnim udičarskim alatom sa pampurima, takozvanim strukom sa velikim brojem udica, ali i mrežom vlakom. Pampure su bile nizovi izuzetno oštrih udica vezanih na plutu na razmaku od oko 20 centimetara, koje trepere u vodi. Taj alat je danas zabranjen, jer je bio opasan i po samog ribolovca.

Lov na morunu, crtež objavljen 1804. godine. Preuzeto sa ravnoplov.rs.

Isplatilo se. Meso morune je bilo izuzetno traženo, pa je u 19. veku jedna ulovljena moruna apatinskim alasima donosila i do 350 srebrnih forinti, koliko je tada vredeo hektar zemlje. Poslednja moruna kod Apatina ulovljena je 29. aprila 1964. godine, pred zagrađivanje Dunava. Alasi su je mrežom izvukli kod Ciganskog dunavca: bila je teška 185 kilograma i duga oko tri metra.

Poslednja moruna uhvaćena u Dunavu kod Apatina, 29. aprila 1964. godine. Iz knjige Tomislava Šimunovića "Apatinski alasi", preuzeto sa ravnoplov.rs.

Kladovski kavijar

Lov na morunu i jesetru u Đerdapu je jedno vreme bio ozbiljan posao. Ribarsko gazdinstvo Đerdap iz Kladova je na svetsko tržište izašlo kao proizvođač vrhunskog crnog kavijara. Recept su, po kazivanju ljudi koji su tamo radili, doneli ruski emigranti posle Oktobarske revolucije, a ribarske brigade za izlov jesetri su činili Vlasi iz najstarijih ribarskih porodica. Kladovski kavijar je izvožen 27 godina, u Sjedinjene Države, Pariz, London, Beč i Berlin, kao i svim ambasadama u Beogradu.

Kraj je došao 2009. godine, kada je Srbija uvela zabranu izlova gotovo svih jesetarskih vrsta. Gazdinstvo je obrisano iz registra u avgustu 2010.

Šest jesetri, pet pred nestankom

Moruna je samo jedna od šest jesetarskih vrsta koje su nekad živele u Dunavu. Prema podacima projekta Život za dunavske jesetre koji vodi WWF, pet od šest je danas krajnje ugroženo.

Ruska ili dunavska jesetra (Acipenser gueldenstaedtii) je krupna riba koja je, uz morunu, najviše lovljena zbog crne ikre. Pastruga (Acipenser stellatus) se prepoznaje po dugoj, šiljatoj njušci. Sim (Acipenser nudiventris) je verovatno najređa od svih. Atlantska jesetra (Acipenser sturio) je poslednji put u Srbiji ulovljena 1954. godine i smatra se da je iščezla iz Dunava.

Moruna danas. Foto: Максим Яковлєв, Wikimedia Commons (CC licenca).

Šesta vrsta je kečiga (Acipenser ruthenus). Ona je jedina koja ne ide u more i zato je jedina koja je ostala u celom toku Dunava, Save i Tise. Ali ni njoj nije lako. WWF je pre nekoliko godina upozorio da je kečiga koja se prodaje po srpskim pijacama i restoranima u ogromnoj većini slučajeva ispod zakonske mere od 40 centimetara, često oko 20 centimetara. To su polno nezrele ribe, koje nijednom nisu ostavile potomstvo. Kečiga je zato u međuvremenu i sama stavljena pod strogu zaštitu.

Uz jesetre, iz uzvodnog toka je nestala i crnomorska haringa, koja je takođe dolazila iz mora na mrest. Za nju, doduše, ima naznaka da povremeno prođe branu kroz brodsku prevodnicu, pa se ponekad nađe i uzvodno.

Šta se desilo: Đerdap i sve ostalo

Brana HE Đerdap 1. Foto: Denis Barthel, Wikimedia Commons (CC BY-SA 3.0).

Prelomni trenutak je gradnja hidroelektrane Đerdap 1, čiji su prvi agregati proradili 1970, a svečano je otvorena 1972. godine. Đerdap 2 je usledio početkom osamdesetih. Brane su presekle put kojim su ribe iz Crnog mora hiljadama godina išle na mrest, do Novog Sada, Save, Drave i dalje. Od tada moruna, ruska jesetra i pastruga u Srbiji stižu samo do brane Đerdap 2, na deonicu od ušća Timoka do Prahova. Fotografija iz Vrava je, dakle, snimljena tačno na onom parčetu reke gde ih još uvek ima.

Brana, međutim, nije jedini krivac. Stručnjaci ističu da je, gledano globalno, mnogo veći udarac bio masovni izlov zbog kavijara. Posle raspada Sovjetskog Saveza devedesetih godina nestala je stroga kontrola na Kaspijskom i Crnom moru i lov je izmakao svakoj meri. Dodajte tome nasipe i isušene ritove, industrijsko zagađenje i krivolov, i dobijate reku koja je za jedno stoleće izgubila svoje najveće stanovnike.

Ima tu i jedan podatak koji iznenađuje. Srbija je i dalje jedno od poslednjih staništa jesetri u Evropi. Jedina održiva prirodna populacija na kontinentu preostala je u donjem toku Dunava, ispod Đerdapa 2, i u severozapadnom delu Crnog mora. Na nekoliko desetina kilometara naše reke i dalje žive ribe koje su nekad plivale ispod Kalemegdana.

Ima li nade?

Ima, mada sporo. Od 2009. godine u Srbiji važi trajna zabrana izlova morune, ruske jesetre, pastruge, sima i atlantske jesetre, sve su strogo zaštićene vrste, a trgovina divljim primercima je zabranjena.

U oktobru 2021. godine, u okviru svetske izložbe lova u Budimpešti, u Dunav su puštene kečige, ruske jesetre i morune obeležene žutim markerom sa serijskim brojem. Već mesec dana kasnije ribari su kod ušća Tise u Dunav, kod Zrenjanina, izvukli dve ruske jesetre. Jednu su živu vratili u vodu, uginulu je preuzeo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. To je dokaz da ribe iz poribljavanja preživljavaju i kreću se.

WWF sa lokalnim partnerima godinama vodi projekat u Prahovu, Negotinu i Radujevcu, sa edukacijom ribara i borbom protiv krivolova. Stručnjaci su na donjem Dunavu pre nekoliko godina pronašli i mladu, dvomesečnu morunu. Mrest se, dakle, još uvek dešava.

O ribljim stazama na Đerdapu 1 i 2, koje bi ribama ponovo otvorile put uzvodno, priča se već dugo. To je jedina mera koja bi morunu i jesetru mogla da vrati u Beograd, Novi Sad i Savu. Za sada ostaje na pričanju.

Šta da uradite ako upecate jesetru

Ovo je deo koji se direktno tiče svakog pecaroša na Dunavu i Tisi. Ako vam se na udici nađe bilo koja jesetarska vrsta, vratite je odmah i pažljivo u vodu. Nemojte je vaditi na suvo duže nego što je neophodno da se oslobodi udice; ako morate da je prihvatite, uradite to mokrim rukama ili rukavicama i dovoljno velikim meredovom sa gumiranom mrežom, koja ne skida sluz.

Ako riba ima žuti marker na levom boku, ispred leđnog peraja, zapišite broj sa njega i slikajte je pre puštanja. Podatak prijavite ribočuvaru na svom području ili Zavodu za zaštitu prirode. Ti podaci su jedini način da se prati kuda se ribe kreću i da li program poribljavanja uopšte ima efekta.

Zaključak

Dunav je i dalje velika i darežljiva reka. Som, šaran, smuđ i štuka su tu, a o kapitalcima sa Dunava i Tise se priča godinama. Ali svaki pecaroš koji izađe na vodu treba da zna da je reka nekad bila mnogo bogatija, da su na tom istom mestu plivale ribe od tone i da je ono što je od njih ostalo svedeno na nekoliko desetina kilometara ispod Đerdapa. Zato jesetra ide nazad u vodu, uvek i bez razmišljanja.

Ako vam za lov na Dunavu treba oprema, savet ili samo neko ko će da sasluša priču o velikoj ribi, svratite kod nas u Pančevo, u ulicu Svetozara Miletića 61a. Možete nas pozvati i na 066/352-414 i 013/352-414 ili pisati na plovakplus@gmail.com. Bistro!

Često postavljana pitanja

Koje ribe su nestale iz Dunava u Srbiji?

Uzvodno od Đerdapa praktično su nestale sve migratorne jesetarske vrste: moruna, ruska (dunavska) jesetra, pastruga i sim. Atlantska jesetra je poslednji put ulovljena u Srbiji 1954. godine i smatra se da je iščezla iz Dunava. Od jesetri je u celom toku ostala samo kečiga.

Da li morune još ima u Srbiji?

Ima, ali samo u donjem toku Dunava, od ušća Timoka do brane Đerdap 2, kuda dolazi iz Crnog mora na mrest. Uzvodno od brane se pojavljuje izuzetno retko, kada se poneki primerak provuče kroz brodsku prevodnicu.

Zašto su jesetre nestale iz Dunava?

Brane Đerdap 1 i Đerdap 2 su presekle migracioni put iz Crnog mora. Uz to su išli masovni izlov zbog kavijara, naročito devedesetih godina, nasipi koji su uništili mrestilišta u ritovima, zagađenje i krivolov.

Da li je dozvoljeno pecati jesetru u Srbiji?

Ne. Od 2009. godine važi trajna zabrana izlova morune, ruske jesetre, pastruge, sima i atlantske jesetre. Sve su strogo zaštićene vrste i trgovina divljim primercima je zabranjena. Slučajno upecana jesetra se odmah vraća u vodu.

Koliko je bila teška najveća moruna ulovljena u Dunavu?

Zapisano je da je kod Zemuna 1793. godine ulovljena moruna od 700 kilograma, a Taube 1777. pominje i primerke od 1.400 kilograma. Najveća fotografski dokumentovana moruna iz Dunava je ona iz sela Vrav kod ušća Timoka, iz 1943. godine: 393 kilograma i 480 centimetara.

Kada je ulovljena poslednja moruna kod Apatina?

29. aprila 1964. godine, pred zagrađivanje Dunava kod Đerdapa. Bila je teška 185 kilograma i duga oko tri metra.

Izvori

Ravnoplov, Milan Stepanović, Lov na "dunavske kitove" (2020); Debati.bg / BTA, Pre 80 godina: ulovljena najveća riba u Dunavu (2022); Euronews Srbija, Dunavski džinovi kojih više nema (2022); NS Uživo, Titanske ribe teške više od tone nekada plivale Dunavom (2023); RTS, Izumiranje riba u rekama; Politika, Dunavske jesetre pred istrebljenjem (2018) i Mitovi i legende iza gvozdenih vrata (2017); Danas, Dunavska jesetra pronađena u Tisi (2021); WWF / Danube Sturgeons, Jesetre: blago Dunava koje izumire i vodič Dunavske jesetre: budućnost leži u našim rukama; Vreme, Dunavski alasi: kad je Beograd stvarno bio na vodi (2014); blog Ribolov na Dunavu između Rama i Golupca (2015); Stari alasi – Vojvodina (2019); Danube Sturgeon Task Force, Huso huso.